[Linux] Kako da iskoristite stari računar na najbolji način?

Dakle, imate stari računar koje vam možda stoji na tavanu ili u podrumu, ili ga se planirate uskoro rešiti jer je prespora i nemate ideju što bi kasnije sa njime? Za takve računare postoji rešenje koje se zove Linux. I to ne bilo kakav Linux, nego tzv. LiveCD odnosno mini Linux distribucije. Sama pomisao na Linux u mnogim ljudima budi neke neugodne emocije, prvenstveno jer im je plasirana informacija da je to neupotrebljiv i težak sistem. Jedna od čestih zabluda, koju sam i ja sam čuo od ljudi je da je Linux samo neka zelena slova na crnom ekranu. Na sreću, to nije tako.

I sam sam korisnik Linuxa, i stalno govorim ljudima da mu daju priliku. Postoji bezbroj razloga za prelazak na Linux, a ja ću navesti samo neke: stabilnost, otpornost na viruse, trojance i sav ostali maliciozni softer, sigurnost, besplatno, prenosiv, najviše dokumentacije ima za Linux, ne usporava se sa vremenom… Međutim, to nisu jedine prednosti koje Linux može pružiti. Razne distribucije se mogu pokrenuti direktno sa CD-a ili USB-a, što ga čini izuzetno fleksibilnim i računar čak ne mora niti imati hard disk da bi radilo.

Uz svaku distribuciju dolazi i hrpa drivera, tako da se za Linux često kaže da “radi” (engl. it works). To ga svakako čini idealnom solucijom ako vam računaar služi za pristup Internetu, slušanje muzke, gledanje filmova, pisanje teksta, a sa druge strane su besplatni i mnogo manje zahtevaju nego Windows operativni sistemi. Često se na javno dostupnim računarima vidi Linux upravo zato jer ih ljudi koriste za Internet bankarstvo, a na Linuxu ne morate biti u strahu od keyloggera, jer oni ne rade na njemu (ne mogu se na jednostavan način pokrenuti .exe aplikacije i instalirati takvi programi). Čak nekim čudom i da vam to uspe, i da malware dođe do radne memorije, on se ne može izvršiti na sistemu za koji nije napravljen.

Dakle, sve što vam treba da biste oformili neki stabilan, siguran i brz računar je neka od distribucija Linuxa, koje su mahom besplatne, ili se vode kao slobodan softver.

Najveći broj korisnika neće ni osetiti prelazak na Linux, jer su današnje distribucije tako napravljene, da ih stavite na CD ili USB, ubacite u računar (eventualno i instalirate) i samo nastavite raditi na njemu kao i do sada. Samo se u nekim specifičnim slučajevima moraju instalirati neki upravljački programi, ali, uglavnom su već preinstalirani generički driveri i osnovni programi za rad, tako da ni sa time ne bi trebalo biti problema.

Tipično, mreža bi trebala biti automatski podešena (uglavnom to vredi i za WiFi, ali zna se dogoditi situacija da se WLAN kartica ne može prepoznati, i onda se preporučuje ethernet priključak), a odmah će vam biti i dostupan web browser, i to tradicionalno Firefox, ponekad i Konqueror. Uz browser, svaka Linux distribucija ima i neki multimedijalni player, preglednik slika, mail client, torrent klijent, tekst editor…  Za svaku distribuciju su neki drugi programi ili programski paketi instalirani, i to je jedna od najvećih razlika između njih. Ako niste sigurni koju odabrati, postoji jedan odličan sajt koji to može učiniti za vas.

Većina ljudi se odlučuje za velike i dobro poznate distribucije kao što su Ubuntu, Fedora, openSUSE, Debian i mnoge druge. Te velike distribucije su namenjene za klasičnu instalaciju, i uglavnom se mogu koristiti i kao LiveCD verzije. Ipak, ako imate neki malo stariji USB stik, sa malom memorijom, ili ako imate neki prazan micro CD, odlična alternativa su im mini distribucije. Te male, kompaktne distribucije su praktične iz više razloga, podjednako su korisne, a može se i malo uštedeti na Internet protoku, a i preuzimanje je daleko podnošljivije na sporijim vezama. Kad sam već kod preuzimanja (download), jedna od stvari koja me i dalje oduševljava je brzina skidanja. Recimo samo da mi se još ni jedan fajl nije skidao tako brzo kao bilo koja Linux distribucija.

Postoji još jedna stvar koja me u Linux svetu oduševljava, a to je samogradnja svoje distribucije. Naime, ako vas, kao i mene, nervira ono instaliranje softvera i drivera nakon instalacije OS-a, a ninite.com za Linux vam nije dovoljan, možete napraviti svoju distribuciju Linuxa. Najpoznatiji primeri su SUSEStudio, Slax: Build, kao i Nimblex2. Samo pravi kreatori distribucija (mazohisti) se usude probati i Linux From Scratch.

Kad sam već zaglavio sa hvaljenjem Linuxa, isplati se malo i reklamirati par sajtova. Postoji sajt koji ima dosta ažurne vesti iz Linux sveta i na kom se može saznati puno o njemu, kao na primer koje su distribucije popularne, koje su zadnje obnovljene, poneki tutorijal i recenzija i još puno toga. Zove se DistroWatch.com. Uz njega, isplati se posetiti i jedan posvećem alternativama programima koji rade samo na Windowsu: linuxalt.com.

Na sledećoj stranici ću vam predstaviti nekoliko mini linux distribucija koje možete početi koristiti odmah.