Osnove digitalne amaterske HDR fotografije (I deo)

U gornjem delu slike se vidi rezultujuća HDR fotografija, formirana od pet uzoraka. Dole levo se nalazi najtamniji uzorak, na kojem su boje sunčevih zraka dobro vidljive ali je ostatak slike pretaman. Dole desno se nalazi najsvetliji uzorak na kojem se grad lepo vidi, ali su zraci sunca presvetli.

Imate li digitalni foto-aparat koji ne može da snima HDR fotografije, ali zato može da slika istu scenu pod različitim ekspozicijama? Vi zapravo sa takvim aparatom možete i dalje da pravite jako lepe HDR fotografije uz pomoć odgovarajuće tehnike fotografisanja i jednog programa.

HDR slike (od engl. high dynamic range) se razlikuju od običnih (LDR, od engl. low dynamic range) slika po tome što u sebi nose informacije izražene u dosta širem svetlosnom spektru nego što je moguće prikazati na standardnim video izlaznim uređajima, poput monitora. A to znači da one u sebi nose i više detalja, što ih čini jako interesantnim prosečnom posmatraču (v. sliku pored i njen opis). Da bi se ovi detalji izrazili na nekom LDR medijumu, potrebno je podatke iz HDR slike nekako zgusnuti u neki od LDR formata (JPEG, PNG, BMP, …) za šta služe brojni algoritmi za mapiranje tonova (engl. tone mapping algorithms).

Dakle, sledi prva faza. Potrebno je da nađete scenu sa dosta tamnih i svetlih površina, i da napravite optimalno tri do pet uzoraka iste te scene pod različitim ekspozicijama. Mogu da preporučim da ekspozicije ovih uzoraka budu simetrično raspoređene tj. -2, 0 i +2 EV, ili -2, -1, 0, +1 i +2 EV.

Ukoliko ne raspolažete stalkom za digitalni foto-aparat, potrebno je da nađete čvrst oslonac, koji nudi površ na koju možete solidno da ga naslonite . Pritiskanje nekog dugmeta foto-aparata će verovatno uzrokovati male pomeraje između uzoraka, ali dokle god je foto-aparat bio držan na površi, program kojeg preporučujem u ovom članku će moći s tim da izađe na kraj.

Kada su uzorci napravljeni i prebačeni na računar, sledi druga faza. Te snimke treba nekako spojiti u HDR sliku pre nego što im se tonovi mapiraju. Ukoliko ne vladate već nekim komercijalnim softverom, za obe ove operacije vam preporučujem Luminance HDR, koji je dostupan u verzijama za Windows i Linux. U ovom programu prvo treba da upotrebite opciju “New HDR Image”, da biste od snimljenih uzoraka formirali HDR sliku. Tokom ovog koraka ćete dobiti priliku da poništite pomeraje koji su među uzorcima nastali tokom snimanja. Nakon što ste HDR sliku formirali, možete je snimiti zarad obrade u nekom drugom programu ili joj mapirati tonove nekim od algoritama koje nudi Luminance HDR (v. opciju “Tonemap HDR Image”).

Upotreba Luminance HDR je veoma intuitivna, ali će i osnove njegovog korišćenja biti obrađene u narednom članku na ovu temu.

Nastavak uputstva pogledajte na Osnove digitalne amaterske HDR fotografije, II deo