Firefox 4 beta 11 dostupna, Firefox 5, 6, 7 u 2011-oj?
|
Firefox 4 beta 11
Ne zadugo nakon bete 10, Mozilla je izbacila i betu 11 koja ispravlja preostale bagove kako bi Firefox 4 ušao u RC (release candidate) .
Pored brojnih ispravki problema stabilnosti, uključivanja WebGL na Linuxu, vidljive su i promene u izgledu kod bete 11.
Pa je tako ulepšana about:home početna stranica Firefoxa.
Takođe ćete primetiti kako vas Firefox više ne pita da li želite da sačuvate vaše tabove kada želite da isključite Firefox.
Ukoliko vam nedostaje da opcija, moraćete je podesiti u about:config-u.
Da bi ste to uradili, u adresnu traku upišite sledeće:
about:config pa zatim pritisnite enter na vašoj tastaturi.
Kada bude to uradili videćete upozorenje, pa samo kliknite na I’ll be careful, I promise!
U filter polje upišite browser.warnOnQuit i duplim klikom na browser.warnOnQuit ćete promeniti value u true što će ponovo aktivirati upitnik pri zatvaranju browsera sa tabovima.
No, ukoliko vam ne smeta što je ovo isključeno, Mozilla je ponudila lak način do povratka prethodne sesije.
Kada ponovo pokrenete Firefox u about:home stranici na dnu će biti ponuđena opcija “Restore Previous Session” sa kojom će se nakon klika na nju otvoriti još jedan prozor u kojem će biti vaši tabovi od prošlog zatvaranja Firefoxa.
Ukoliko koristite neku drugu početnu stranicu (recimo Google.com) , onda vašim prethodnim tabovima nakon zatvaranja Firefoxa možete pristupiti preko:
Firefox dugme -> Strelica pored “History” -> Restore Previous Session.
Još jedna od vidljivih promena u Firefoxu je i prikazivanje informacije o sajtu koji se trenutno učitava.
Ovu informaciju nije moguće isključiti, ali je moguće prilagoditi sa nekim od par stilova koje nudi korisnik rob64rock.
Mozilla je ponudila i nov način kako da se zaštitite na Internetu i kako da imate svoju kontrolu nad reklamnim oglašivačima.
Često ste viđali (ukoliko niste korisnik Adblock Plus dodatka), reklame koje se baziraju na vašoj lokaciji. (primer: Google oglasi)
Dakle nalazite se na nekom stranom sajtu, i vidite reklamu koja je za vašu zemlju.
Mozilla želi da omogući korisnicima da ukoliko im se to ne sviđa, mogućnost “naređivanja” Firefoxu da pošalje informaciju sajtovima o tome kako korisnici ne žele da ih oglašivački sajtovi prate u vidu lokalizovanih reklama.
Iako je ovo početak nove sigurnosti, sa time i uključivanje ništa ne znači (još) iz razloga što sajtovi trenutno ne prepoznaju informaicju koju šalje Firefox.
Kada sajtovi budu prepoznavali zahtev korsnika, onda oni po zahtevu neće pratiti korisnike.
Ovu opciju je moguće aktivirati tako što ćete uraditi sledeće:
Pritiskom na “Firefox” dugme otiđite u “Options” i pod “Advanced” obeležite “Tell web sites that I do not want to be tracked” .
Detaljnije o ovome možete pročitati na blogu Sid Stamm-a.
Firefox 4 betu 11 možete preuzeti sa oficijalnih stranica, ili ukoliko već koristite betu 10 preko updejta – “Firefox dugme” -> Strelica pored “Help” -> “About Firefox”.
Ako vam neki od omiljenih dodataka ne rade sa ovom betom, instalirajte ovaj dodatak sa kojim ćete forsirati rad dodatka i prijaviti nekompatibilnost sa trenutnom betom.
Ukoliko imate problema ili pitanja u vezi bete, ili uopšteno Firefox-om – posetite naš forum na kojem je moguće potražiti pomoć ili raspravljati o pitanjima.
Firefox 5, 6 i 7 u 2011-oj?
Mozilla je uspela svojim pojavljivanjem na tržište koje je dominiralo Internet Explorerom da probudi energiju u stvaranju novih brauzera radi bolje konkurencije te inovacije i poboljšanje. Sa pojavom Chrome-a, takmičenje i “rat” brauzera je otišao na još veći nivo, pa sa time su i došle na red i neke promene u strategiji kod Mozille.
Ono što se poslednjih dana vrti na Internetu je i promenjen način kako će se buduće verzije Firefoxa izdavati.
Mozilla prvenstveno želi razdvajanje funkcija u više verzija kako bi poboljšanja, ubrzanja i nove funkcije došle brže do korisnika.
Problem u Mozilli je bio što je dugo trebalo da se neka verzija izda, pa su često korisnici ostavljeni bez poboljšanja dok su drugi brauzeri štancali nove verzije.
Takođe je i problem što mnoge funkcije čekaju na ostale kako bi zajedno izašle u verziji.
Pa tako recimo i hardverska akceleracija koja je bila prva u Firefoxu još početkom 2009 gde ni Internet Explorer 9 nije imao u ponudi, čeka idalje na izlazak četvorke kako bi ugledala svet.
A sada je Chrome izbacio podršku za delimičnu hardversku akceleraciju iako je Firefox imao odavno kompletnu podršku.
Firefox 4 bez premca jeste veliki pomak naspram 3.6 verzije, i ima čak više opcija nego što Chrome ima. Pa kada bi Firefox išao načinom na koji Google numeriše svoj Chrome – to bi bio Firefox 20.
Ukoliko se pitate otkud verzije 5, 6 i 7, onda je moguć odgovor i numerisanje kao kod Chrome-a.
No ipak ovo je tek nacrt, pa se numerisanje Firefoxa može zadržati na starom (3.0, 3.5, 3.6, 4.0, 4.1, 4.2) što je po mom mišljenju bolje.
Takođe je problem i što mnogi ljudi misle da što veći broj , to znači novije i bolje.
Ali taj način numerisanja će postati banalan kada budemo imali Chrome 46, Firefox 63 i ostale druge verzije.
Ipak, pitanje je šta će Mozilla usvojiti i uraditi u narednim mesecima.
Mnogi korisnice se žale i na odlaganja Mozille oko izdavanja svojih verzija pa se žale “kako im treba tako dugo kao da operativni sistem prave”, dok im je odgovor na vest kako Mozilla menja način izdavanja u brži – “kopiraju Google Chrome!”
Izgleda da dosadi nikad nema kraja 🙂
Ono što nas čeka u u narednim verzijama nije detaljno isplanirano, no ipak postoje skice o funkcijama i poboljšanjima u sledećim verzijama:
Firefox 5: menadžer profila, 64 bitna podrška, bolja integracija sa socijalnim mrežama, nove animacije i bilo šta što bi moglo da ubrza, poboljša i stabilizuje te učini sigurnijim brauzer.
Firefox 6: Veb aplikacije, podrška za OSX 10.7, JavaScript optimizacije i bilo šta što bi moglo da ubrza, poboljša i stabilizuje te učini sigurnijim brauzer.
Firefox 7: Electrolysis – separacija procesa radi boljih performansi, odzivnosti i sigurnosti.
Detaljnu skicu planova za 2011-tu godinu možete pročitati ovde.
Imajte na umu da je ovo sve skica, i da su promene u planovima vrlo lako moguće a takođe i sadržaj funkcija u sledećim verzijama.