[Linux] Kako da iskoristite stari računar na najbolji način?

Dakle, imate stari računar koje vam možda stoji na tavanu ili u podrumu, ili ga se planirate uskoro rešiti jer je prespora i nemate ideju što bi kasnije sa njime? Za takve računare postoji rešenje koje se zove Linux. I to ne bilo kakav Linux, nego tzv. LiveCD odnosno mini Linux distribucije. Sama pomisao na Linux u mnogim ljudima budi neke neugodne emocije, prvenstveno jer im je plasirana informacija da je to neupotrebljiv i težak sistem. Jedna od čestih zabluda, koju sam i ja sam čuo od ljudi je da je Linux samo neka zelena slova na crnom ekranu. Na sreću, to nije tako.

I sam sam korisnik Linuxa, i stalno govorim ljudima da mu daju priliku. Postoji bezbroj razloga za prelazak na Linux, a ja ću navesti samo neke: stabilnost, otpornost na viruse, trojance i sav ostali maliciozni softer, sigurnost, besplatno, prenosiv, najviše dokumentacije ima za Linux, ne usporava se sa vremenom… Međutim, to nisu jedine prednosti koje Linux može pružiti. Razne distribucije se mogu pokrenuti direktno sa CD-a ili USB-a, što ga čini izuzetno fleksibilnim i računar čak ne mora niti imati hard disk da bi radilo.

Uz svaku distribuciju dolazi i hrpa drivera, tako da se za Linux često kaže da “radi” (engl. it works). To ga svakako čini idealnom solucijom ako vam računaar služi za pristup Internetu, slušanje muzke, gledanje filmova, pisanje teksta, a sa druge strane su besplatni i mnogo manje zahtevaju nego Windows operativni sistemi. Često se na javno dostupnim računarima vidi Linux upravo zato jer ih ljudi koriste za Internet bankarstvo, a na Linuxu ne morate biti u strahu od keyloggera, jer oni ne rade na njemu (ne mogu se na jednostavan način pokrenuti .exe aplikacije i instalirati takvi programi). Čak nekim čudom i da vam to uspe, i da malware dođe do radne memorije, on se ne može izvršiti na sistemu za koji nije napravljen.

Dakle, sve što vam treba da biste oformili neki stabilan, siguran i brz računar je neka od distribucija Linuxa, koje su mahom besplatne, ili se vode kao slobodan softver.

Najveći broj korisnika neće ni osetiti prelazak na Linux, jer su današnje distribucije tako napravljene, da ih stavite na CD ili USB, ubacite u računar (eventualno i instalirate) i samo nastavite raditi na njemu kao i do sada. Samo se u nekim specifičnim slučajevima moraju instalirati neki upravljački programi, ali, uglavnom su već preinstalirani generički driveri i osnovni programi za rad, tako da ni sa time ne bi trebalo biti problema.

Tipično, mreža bi trebala biti automatski podešena (uglavnom to vredi i za WiFi, ali zna se dogoditi situacija da se WLAN kartica ne može prepoznati, i onda se preporučuje ethernet priključak), a odmah će vam biti i dostupan web browser, i to tradicionalno Firefox, ponekad i Konqueror. Uz browser, svaka Linux distribucija ima i neki multimedijalni player, preglednik slika, mail client, torrent klijent, tekst editor…  Za svaku distribuciju su neki drugi programi ili programski paketi instalirani, i to je jedna od najvećih razlika između njih. Ako niste sigurni koju odabrati, postoji jedan odličan sajt koji to može učiniti za vas.

Većina ljudi se odlučuje za velike i dobro poznate distribucije kao što su Ubuntu, Fedora, openSUSE, Debian i mnoge druge. Te velike distribucije su namenjene za klasičnu instalaciju, i uglavnom se mogu koristiti i kao LiveCD verzije. Ipak, ako imate neki malo stariji USB stik, sa malom memorijom, ili ako imate neki prazan micro CD, odlična alternativa su im mini distribucije. Te male, kompaktne distribucije su praktične iz više razloga, podjednako su korisne, a može se i malo uštedeti na Internet protoku, a i preuzimanje je daleko podnošljivije na sporijim vezama. Kad sam već kod preuzimanja (download), jedna od stvari koja me i dalje oduševljava je brzina skidanja. Recimo samo da mi se još ni jedan fajl nije skidao tako brzo kao bilo koja Linux distribucija.

Postoji još jedna stvar koja me u Linux svetu oduševljava, a to je samogradnja svoje distribucije. Naime, ako vas, kao i mene, nervira ono instaliranje softvera i drivera nakon instalacije OS-a, a ninite.com za Linux vam nije dovoljan, možete napraviti svoju distribuciju Linuxa. Najpoznatiji primeri su SUSEStudio, Slax: Build, kao i Nimblex2. Samo pravi kreatori distribucija (mazohisti) se usude probati i Linux From Scratch.

Kad sam već zaglavio sa hvaljenjem Linuxa, isplati se malo i reklamirati par sajtova. Postoji sajt koji ima dosta ažurne vesti iz Linux sveta i na kom se može saznati puno o njemu, kao na primer koje su distribucije popularne, koje su zadnje obnovljene, poneki tutorijal i recenzija i još puno toga. Zove se DistroWatch.com. Uz njega, isplati se posetiti i jedan posvećem alternativama programima koji rade samo na Windowsu: linuxalt.com.

Na sledećoj stranici ću vam predstaviti nekoliko mini linux distribucija koje možete početi koristiti odmah.

MiniLinux distribucije me svaki put iznenade koliko toga zapravo ima u njima tako malim. Slobodno ih možemo zvati i maleni divovi, jer je zapravo neverovatno da u skoro 10 MB – Tiny Core Linux možete imati upotrebljiv operativni sistem. Iako sam je probao, i pokrenuo za 3 i po sekunde, ipak ću se pozabaviti nekim malo većim distribucijama, čisto jer imaju više preinstaliranih programa.

Damn Small Linux (DSL) – sa jedva 50MB (iako se ne mogu porediti, recimo da Windows7 zahteva 1GB rama da bi radio iole normalno) veličine i sa samo 8MB RAM-a koje zahteva je svakako jedna od najpopularnijih miniLinux distribucija. DSL je počeo kao privatan projekat, ali je tokom vremena uspio pronaći put do mnogih korisnika koji ga obožavaju upravo zbog te svoje male veličine. Morate imati zaista prastar računar da vam ova distribucija ne radi, jer minimalno jak hardver imaju gotovo svi računari koja aktivno rade i danas. Inače se temelji na Knoppixu i na Debianu, i samim time je i izuzetno stabilan. Možda mu je samo mana to što su mu aplikacije sa kojima dolazi ponešto zastarele, ali to je već cepidlačenje. DSL radi sjajno premda ne izgleda previše atraktivno, ali zato i je na samo 50 MB. Za daljnje obrazovanje imate službene stranice, sa kojih se može skinuti najnovija verzija.

Slitaz – vraški je sitan – ima samo 29 MB, i svakako je jedna od najmanjih distribucija koju možete naći na Internetu, a da pritom nudi grafičko okruženje. Ipak, to što je malen, ne znači i da je slabašan. Baš suprotno, ako ga želite za surfovanje Internetom i slušanje muzike, on je idealni operativni sistemv. Ima ugređen Firefox i nekoliko multimedijalnih programčića, Openbox, veliku zajednicu koja ga održava, a može se i proširiti sa više od hiljadu raznoraznih paketa. Vrlo se lako može koristiti, i odmah se pri paljenju konfiguriše za lokaciju, jezik i raspored tastature. Mana mu je samo što  nema podršku za dijakritičke znakove, ali sigurno ima i neki paket koji i to popravlja.

xPUD – ova distribucija ne nudi klasičan desktop na koji smo navikli, ali ipak u svojih 50MB ima sve potrebno za normalan rad na računaru. Ovaj pristup koji xPUD ima je nekonvencionalan, i nekima se jednostavno neće svideti zbog izgleda koji podseća na neke aplikacije koje se pokreću na javnim računarima ili na bankomatima. Glavna namena mu je da se koristi za Internet i za multimediju, kao i za pregledavanje slika i torrente. Dodatno se još mogu instalirati i OpenOffice i paketi za bolje iskorištavanje Terminala/Shell-a i samim time se dobija vrlo korisna Linux distribucija. Odlično radi na prenosnim računarima i vrlo se lagano može pokrenuti sa USB-a, ili staviti na neki mini CD. Čak ga je i lagano konfigurisati. Najveća prednost mu je brzina paljenja – koja je meni na srednje jakom računaru bila 11-13 sekundi i još do dve sekunde dok se povežem na google.com. Postoje i testovi u kojima se ova distribucija palila za 5 – 7 sekundi. Naravno, sve je to bilo sa Live USB-a, pa ako bi se uspelo instalirati na računar sa SSD-om, rezultati bi bili fenomenalni.

Osim ovih super malih distribucija, postoji i srednje teška kategorija u koju spadaju Puppy Linux – oko 110MB i Slax – oko 200 MB. Te dve distribucije se najviše razlikuju međusobno u tome što je Puppy namenjen nešto više starijim računarima, jer ima sposobnost potpunog učitavanja u radnu memoriju i onda postaje ekstremno brz. Slax je sa druge strane više namenjen nešto zahtevnijim korisnicima koji žele imati puno aplikacija i žele proširivati svoju distribuciju sa modulima. Pa se tako za Slax može reći da je to jedna od distribucija koju korisnici sami pripravljaju, jer imaju mogućnost da je izvrsno prilagode upravo zbog hiljadu modula i programa koje mogu instalirati.

Puppy sa druge strane ima veliki plus utoliko što se recimo može staviti na USB, naređati paketi – čak se može staviti i Open Office (Libre Office) gore, i uz izvrsnu podršku za multimediju, ima i sposobnost snimanja sesija na taj isti USB. Tako da se dobije utisak stalno instaliranog sistema. Puppy ima jednu neugodnu stvar kod sebe, a to je da se ne može instalirati na hard disk. On naime može iskoristiti jednu particiju na hard disku, nebitno koje veličine, a on će i dalje misliti da je to USB stik. Kod Slax-a je problem sa bežičnom mrežom, posebno ako koristite WPA enkripciju – jednostavno, ponekad ne radi kako bi trebalo.

Sve ove distribucije deluju vrlo privlačno i mogle bi mnoge razveseliti upravo zbog svoje jednostavnosti. Upravo su te mini distribucije i mene navele da potpuno izbrišem Windows, jer sam shvatio da mi oni nisu baš od koristi, a i izluđivalo me dugo paljenje računara, uz obavezno instaliranje antivirusnog softvera koji značajno usporava rad. Uz još par nedostataka koji imaju Windows računari, Linux i svet otvorenog koda se nameće kao izvrsna alternativa, tako da se isplati makar i probati ga.

Jedan od najboljih načina da se probaju je da se skine neki emulator za virtualne računare – postoji besplatan program po imenu VirtualBox, i dosta je jednostavan za podešavanje. Drugi način je da se skine maleni programčić po imenu UNetbootin, odnosno, Universal Netbook Installer.

Ta aplikacija ima nekoliko dobrih osobina a to su: mala veličina, jednostavnost, rad na svim platformama, i to što je besplatan. S obzirom da su većina distribucija Linuxa koje skinite sa Interneta u .iso formatu, UNetbootin ima tu sposobnost da ih raspakuje na vaš USB ili na memorijsku karticu i prilagodi taj medijum za podizanje sa njega.

Uz to, ima još jedna pozitivna stvar kod tog programa, a to je da, nakon što je medijum pripremljen za podizanje sa njega, u preostali slobodan prostor se mogu snimati podaci, bez bojazni da će doći do konflikta među njima. Inače, ako vam nekim čudom UNetbootin ne radi, postoji odlična alternativa, LiLi USB Creator, ali on se pokazao pomalo ubagovan u nekim trenucima.

Toliko o mini Linuxima. Za sada.