Često puta sam nailazio na prepirke ljudi (a i sam sam u njima učestvovao), sa temom može li Linux imati iste sposobnosti kao i Windows OS? Do sada mi još ujek nije polazilo za rukom da ljude uverim u to da je Linux barem jednako dobar kao i Microsoftov OS, jer naprosto nisu prihvatali činjenicu da su Linuxi jednako dobri kao i Windowsi. To je nažalost bilo bazirano na stereotipima, i neznanju. Naime, ljudi su mislili da su samo geekovi i računarski entuzijasti sposobni se služiti sa njim jer je to „samo neki zeleni ekran i neka slova i komande koje se upisuju“. 
Osim toga, ima i jedno očito pravilo, koje nikome ne pada na pamet a to je da bi Linux mogao biti jednako kompetentan kada bi se programi razvijali za sve platforme, a ne samo za jednu ili najviše 2. Jer ne mogu se uspoređivati Linux, Microsoftov OS ili Apple-ov ili bilo koji drugi ako nije napravljen npr. Adobeov Photoshop za Linux. Nativno ne radi. Kao ni mnoge igre, i zapravo 90% software nije više platformsko tj. radi samo na jednom OSu – uglavnom Windowsu i ponekada i na OSXu. Doduše, postoje emulatori kao što su Cedega i Wine tj Play on Linux, ali, oni su samo emulatori i i dalje postoje programi koji jednostavno ne rade. Zato i mnoge Linuxaše ponekada jednostavno izluđuje činjenica da ne mogu koristiti isti programski paket kao i Windows korisnici, i to nije fer. Čak i meni koji imam neka znanja o programiranju, ne ide ponekada u glavu kako to da se ne rade programi koji će raditi na više platformi.
Čak sam i ja bio jedan od onih koji su slali proizvođačima software-a mailove u vezi podrške za ostale OS-ove. Uglavnom nije postojao nikakav odgovor. No, vremenom sam vidio da je stvar u tome što uz to što bi se software prebacio na alternativni OS, od njega se na neki način i očekuje da bude open source te i besplatan. A to se proizvođačima software-a ne sviđa. Ali, tada sam na to počeo gledati kao na plus, ako već ne mogu imati isti software kao i Windows korisnici, onda barem mogu nači dostojnu alternativu koje su mahom besplatne i samim time štedim novac. Možda nisu baš sa veoma jakim arsenalom funkcija, ali, malo po malo i sa raznim dodacima se složi sasvim lepo razvojno okruženje. Ali, ostavimo te male sitne probleme i fokusirajmo se na glavnu temu ovoga članka a to je da se pokaže da je Linux jednako dobar kao i Windows (ili barem dostojna alternativa):
- Linux radi – svaki put i gotovo kod svake distribucije iz prve na bilo kojem hardware-u. (I kod Windowsa je tako, ali… koliko puta mi se samo dogodilo da mi grafička ili zvučna ili mrežna jednostavno ne rade.) Osim toga, postoji i jedan rečenica koja može svaki puta izmamiti osmeh na lice kada nešto konfigurišem: „It works!“.
- Bez virusa, spyware-a, ili neke aplikacije koja se vrti u pozadini. Nije da nema virusa koji rade na Linuxu, ali njih je oko par 5 desetina (na 400-600 Linux distribucija, zavisi kako se broje) dok je na Windowsu dosada zabeleženo možda i par stotina hiljada virusa. Iako, realno gledajući, to nije broj jedinstvenih virusa po kodu, već je to veliki broj mahom zbog kopija nekih starijih. Osim toga, kod Linuxa nažalost ima i puno virusa zbog emulacijskih software-a, iako je to donekle sivo područje kao i tzv. Rootkit virusi. Ali, prednost Linuxa je to što virusi zapravo jako brzo zastarevaju i sa svakim novim updateom postanu neupotrebljivi (ako se otkriju). Osim toga, kod Linuxa (i ostalih Unixoida uključujući i OSX) po defaultu korisnici nisu sa root/Administratorskim ovlašćenjima i samim time ima puno koraka koje treba proći da bi se recimo neki virus proširio mailom – od open, save, promeni permisije na execute, uloguj se kao root, pokreni itd. A sa druge strane, kod Windowsa u osnovi vredi sledeće: fajl je executable (izvršiv) sa ekstenzijom .exe i .scr ili nije.
- Open Source – Linux je otvorenog koda i kao takav svatko ga može uređivati i eventualno prilagođavati svojim potrebama. Isto vredi i za većinu aplikacija.
- Linux se neće „srušiti“ bez razloga. Jer naime, jezgro operativnog sustava (kernel) je odvojeno od korisničkog interfejsa i od aplikacija. Pa, kao što je već navedeno, većinu vremena ne provodimo kao root korisnici, već kao korisnici sa ograničenim mogućnostima i samim time ne možemo napraviti veće promene na sistemu.
- Besplatno je! Ne mora se ništa platiti, no to ne sprečava da se donira ponekad.
- Većina stvari se može popraviti bez reinstalacije, čak i bez reboota. Nažalost, kada nam se omiljeni OS sruši, ili kada više postane neupotrebljiv, često nam samo reinstalacija može pomoći.
- Operativni sustav se drži podalje od korisničkih podataka – zato i postoji potreba da se na jednu particiju instalira OS, na drugu recimo home folder sa korisničkim podacima, a na treću da se koristi kao swap (virtualna memorija). Samim time na jedom kompu možemo recimo imati 3 različite Linux distribucije i samo jedan home folder (u kojemu su korisnički podaci).
- Linux ne traži resetovanje kod instalacije novog hardware-a ni update-a sistema, osim u jako posebnim slučajevima, a takvih je samo nekoliko godišnje. Ovo je svakako jedna od najiritantnijih osobina Windowsa – ubaci CD, pokreni čarobnjaka za instalaciju, čekaj, izbaci CD, resetuj računar. Srećom pa postoje neke lepe stvari kao što je ninite.com. Slično vredi i za drivere. Zapravo, za Linux i ne trebaju driveri jer postoje neki generički, već ugrađeni u kernel koja dolazi sa samim OS-om. A onih par puta godišnje kada budete morali restartovati svoju Linux mašinu ćete samo biti zapanjeni sa brzinom kojom se sve odvija. Daleko brže nego na konkurentima.
- Linux čita preko 100 različitih filesystema. Kod Windowsa su samo 2.
- Linux je isto jako stabilan operativni sistem (osim ako ne testirate alfa verzije, što zapravo vredi za sve Os-ove)
- Linux se može pokrenuti sa CD-a ili USB-a kao što se mogu i instalirati na hard disk računara. I tada rade potpuno jednako u oba slučaja. Windows po defaultu ne nudi te opcije – ili hard disk ili ništa. Iako postoje neke Windows-Live-CD opcije, one su uglavnom ograničene.
- Linux je zapravo ekstremno portabilan – vrti se praktički na svemu – od USB-ova, hard diskova, memorijskih kartica, prenosnih hard diskova, čak se mogu i potpuno kopirati u RAM i iz njih pokrenuti. Osim toga, znate li za neki OS koji je velik svega 8MB a ima grafički korisnički interfejs? Postoji jedna distribucija koja se zove Tinycore Linux i zaista ima 8MB i grafički korisnički interfejs. Ne treba onda ni čuditi činjenica da se računar sa tim OS-om pali za 3,5 sekundi do desktopa (i to bez SSD-a).
- Linux je operativni sistem sa najvećom dokumentacijom i većina je dostupna besplatno.
- Linux ima izvrstan package manager (nešto kao software centar iz kojeg se mogu instalirati svi programi) i update sistema. To je svakako jedna od stvari koje Windows treba – zašto ne bi imali na jednom mestu sav software? Jer samim time bi se i rešili one mase program koji su ili beskorisni ili ih ima boljih, a samo zauzimaju mesto na softpediji ili cnet-u. Postoji doduše jedan softver koji omogućujuje multi install programa, tj. nešto kao batch proces koji redom instalira programe koje mu postavimo – multi install, ali to nije ni približno kao package manager kod Linuxa (zbog mogućnosti).
- Linux daje slobodu – Linux je deo filozofije besplatnog software-a i kao takav nam se daje prilika ne samo da ga besplatno delimo i distribuiramo, već i da ga modifikujemo i prepravljamo i tako onda pridonesemo zajednici ako nešto bolje napravimo od već postojećeg.
- Linux nema samo jedan grafički interfejs, već ih ima više i svi se mogu koristiti i instalirati na istu distribuciju (dakako, ne istovremeno). To bi značilo kao da aero izgled sa Windowsa 7 i Viste SP 2 stavite na pomalo tromi i stari Windows XP.
- Linux već sada ima 3D desktop – tzv. Compiz. To omogućuje menjanje i pregled više desktopa sa više upaljenih aplikacija (prozora točnije) istovremeno. A i to ponekada i lepo izgleda – kao neka kocka ili slično, to se zove workspaces. Osim toga, postoji čitav spektar stvari koje se mogu „ulepšati“ sa raznoraznim efektima i samim time se poboljšava user experience i češće bude onaj wow trenutak.
- Linux ne usporava svaki dan. Da, to je činjenica koju sam na ličnim primerima jako puno puta video. Imam gotovo identičan software i na jednoj i na drugoj platformi, no kod Windowsa jednostavno sa vremenom sve uspori. Ima i jedan citat kojeg se tada setim: Linux lets you spend more time working, less time reinstalling over and over again.
- Linux često koriste web dizajneri jer im je olakšano da ga prilagode kako njima paše. Web dizajneri kao i ostali programeri vole modificirati kod i prerađivati stvari po svome 🙂
- Računar može doživeti novu mladost i može se ponovno iskoristiti za igranje zaista dobrih igara koje se vrte nativno na Linuxu, i to su sve nezahtevne igre, a i ima ih jako puno.
Ipak uz sve velike pluseve koje Linux ima, postoje ipak 3 stvari koje i dalje se čine kao dovoljno dobri razlozi da se ostane na Windowsu:
- Igre i profesionalni programi koji rade samo na Windowsima (iako postoje Wine i Cedega, ali…)
- Hardware nije podržan – to se zapravo najbrže menja jer naime mnogi proizvođači hardvera, a posebno proizvođači mrežnog i grafičkog software-a počeli pružati podršku i za alternativne operativne sisteme.
- Nedovoljno dobre besplatne alternative – iako postoje mnogi Open Source besplatni programi, nažalost mnogi nisu ni približno dobri kao njihovi plaćeni konkurenti (prvenstveno CAD alati).
Na samom kraju, treba li probati Linux? Svakako. Koju distribuciju? Manje više je svejedno, ali bih preporučio neku Ubuntu ili Debian baziranu jer imaju najveću korisničku bazu, iako bi za apsolutne početnike možda najbolja bila distribucija Elementary OS: Jupiter , iz jednostavnog razloga jer je dobar deo operacija “zaključan” tj. samo je sakriven, a i prednost mu je i jer prilikom instalacije podešava i codece i puno popratnog softvera bez kojeg ne možemo – flash, silverlight (da, i Adobeov i Microsoftov proizvod) . Linux je zakon, i za veliku većinu korisnika je zapravo jako dobra alternativa za Windows. I svakako mu treba dati priliku, možda vam se svidi 🙂