Koliko puta vam se dogodilo da imate kvar na računaru, jer je uzrok – virus? Možda ste kliknuli nesiguran sajt, možda ste preneli virus preko USB-a ili na neki drugi način, a rezultat je isti – problemi u radu i neophodna popravka računara. Da bismo ovo izbegli, koristimo softvere, koje nazivamo antivirusima.
Izbor antivirus programa je širok. Od onih manje poznatih, do onih koje gotovo svi imaju. Međutim, ukoliko nemate punu verziju, već koristitie vremenski ograničenu ili sa nedovoljno zaštite, ne možete računati na potpunu bezbednost.
Zašto je to tako i u čemu je složenost ovog softvera, donosimo vam u redovima koji slede.
Kako antivirus detektuje problem?
Najjednostavnije objašnjeno, antivirus identifikuje opasnost, štiti računar i pokušava da otkloni problem. Za to koristi nekoliko metoda. Prva od njih je upoređivanje sadržaja datoteke sa katalogom virusa. U ovu svrhu se proverava sadržaj svih delova datoteke. Druga metoda je nadgledanje softvera sa kojim računar komunicira. Na ovaj način nalazi nove viruse, kao i do tada nepoznate viruse. I treća metoda je traganje za sumnjivim komandama u podacima, odnosno datotekama, ili beleženje akcija u virtuelnom okruženju, na osnovu kojih se donosi zaključaj da li se radi o štetnom delovanju.
Da li su antivirus softveri bezbedni?
S obzirom na to da mogu da pristupe srcu, odnosno jezgru, operativnog sistema računara, postavlja se opravdano pitanje njihove bezbednosti. Naravno da određeni rizik postoji, ali pomenuti pristup je neophodan da bi oni bili efektni.
Ono što može da se desi je zamena pojmova – da se program za špijuniranje (spajver) pojavi pod maskom anti virus programa. Zbog toga je neophodna opreznost!
Takođe, ono što može da vam stvori problem je automatska komanda, da anti virus sam briše podatke ili ih stavlja u karantin. To može da vam onemogući izvršavanje određene radnje ili može da utiče na rad operativnog sistema.
Postoje li zamene za anti virus program?
Kako bi popravka računara bila daleko od vas, važno je da na neki način zaštitite svoj računar. Ukoliko ne želite da to bude antivirus softver, koji često može i da uspori rad na računaru, odaberite jednu od dve alternative. To su zaštitni zid (firewall) ili virtuelizacija sistema.
Zaštitni zid ili mrežni zid sprečava da programi koji nisu identifikovani pristupaju delovima sistema ili samom sistemu. To važi i za internet procese. Ovakav zid ne može da prepozna ili otkloni virus, ali može da zaštiti sistem i da blokira sve aktivnosti, koje nisu uobičajene i koje su sumnjive. To čini blokadom zahteva na portovima. Ipak, on se smatra dopunom antivirusnom softveru.
Virtuelizacija sistema podrazumeva da se aplikacije izoluju od operativnog sistema. Na taj način se sprečava pristup jezgru operativnog sistema. Ova sistem, nakon što se uradi restart računara, ponovo formira strukturu, resetujući sve promene koje se čine štetnim za računar. Ovim se potencijalni virus uklanja. Međutim, mana ove alternative je što jedan deo podataka ne može da se virtualizuje, pa ostaje nezaštićen. Takvi podaci mogu da budu ukradeni ili oštećeni. Iako podiže nivo bezbednosti, ni virtuelizacija sistema nije potpuno rešenje, kao što je to, bilo kakav, antivirus program.
Foto: Pixabay / pixelcreatures