Svako od nas ponekad „zabaguje”, a često nam „baguju” i telefoni, kompjuteri, igrice. Reč bag odavno je ušla u svakodnevnu upotrebu i koristi se u različitim prilikama, kako kada pričamo o uređajima u našem okruženju, tako i kada govorimo o ljudima. Ovu žargonsku reč neki koriste i u profesionalnoj sredini, pa je tako upotreba reči bag kod IT-jevaca, pogotovo programera, uobičajena na poslu.
Da li znate kako je nastala ova reč? Ko se to prvi setio da upotrebi bagovanje u kontekstu kakav danas poznajemo? Saznajte zanimljivo poreklo bagovanja i istorijat danas veoma poznatog IT termina.
Veza između bube i kvara
Bag je reč engleskog porekla (engl. bug) i označava bubu. U informatičkom svetu, bagom se smatra greška u kodu koja remeti ili u potpunosti blokira pravilan rad softvera. Postoji nekoliko teorija kako je došlo do toga da reč buba počne da označava i softversku grešku.
Prema nekim od njih, to je zbog toga što su se ovakvi insekti zaglavljivali unutar samog kompjutera, dok drugi govore da su bube idealne kao metafora, jer ukazuju na to da male stvari mogu da naprave velike probleme.
Grejs Hoper i moljac
Najpoznatija priča o poreklu baga je ona o Grejs Hoper, popularnoj američkoj programerki, koja je 1945. godine na Univerzitetu Harvard pronašla moljca u kompjuteru Mark II. Ovaj elektromehanički računar koristili su američki marinci sve dok jednog dana nisu uočili da se pokvario i unutar njega pronašli moljca.
Beživotnog moljca su izvukli i stavili u brodski dnevnik. Kada je to videla, Grejs Hoper je ispod zalepljenog moljca dopisala: „Ovo je prvi pravi slučaj da je buba (bug) pronađena.”
Ko je prvi koristio reč bag?
Popularna priča o Grejs Hoper nije prvi slučaj u kome je reč bag upotrebljena da opiše kompjuterski problem. Istoričari dokazuju da je još Tomas Edison za vreme rada na unapređenju telegrafa u svojim beleškama koristio ovu reč da označi greške koje je teško pronaći.
Još jedna priča o istoriji baga, koja se pojavila pre priče o Grejs Hoper, datira iz 1931. godine, kada je objavljena reklama za prvi mehanički fliper Baffle Ball u kojoj se ukazuje na to da ovaj fliper „nema bagove”.
Bag ipak nije od reči buba?
Suprotno svim navedenim teorijama, postoji verovanje da se reč bag ne odnosi na bubu, već da je izraz nastao kao skraćenica od bugbear, što znači bauk, strašilo, i da potiče još iz 19. veka.
Imajući u vidu da se programeri i danas šale kako im je neka viša sila poremetila kod, nije čudo što su inženjeri iz 19. veka kvarove povezivali sa neobičnim stvorenjima.
Programeri i bagovi
Postoji mnogo različitih vrsta bagova. Neki mogu biti mali i bezazleni i mogu se otkloniti u par koraka, dok drugi mogu biti komplikovani i opasni. Za hakere, zlonamerne IT stručnjake, bagovi su jedno od glavnih „oružja” dok, sa druge strane, oni koji se razvojem programa bave u okvirima zakona, moraju da otklone bagove i izgrade softver koji će se uspešno odbraniti od napada.
O bagovima moraju učiti svi oni koji planiraju da se bave programiranjem, pa tako kurs softverskog inženjerstva mora predstaviti i aspekt baga i moguće načine sprečavanja i saniranja bagova.
Samo kvalitetno izgrađen kod može obezbediti sigurnost od bagovanja, zato kada sledeći put koristite uređaj koji ne baguje, zahvalite stručnjaku koji je za to zaslužan.