Zašto se svetske kompanije utrkuju da primene HTML5 kodiranje i inovativne načine njegovog korišćenja?
Teško je to danas zamisliti, ali nekada su sajtovi na svetskoj mreži, napisani u HTML kodu (HyperText Markup Language) , sadržali skoro samo goli tekst.
Veb dizajneri koji su tada radili za razne kompanije su bili svesni da većina njihovih klijenata imaju spore veze sa internetom i da zato neće imati strpljenja da dugo čekaju dok se učitava sadržaj stranice koju žele da pogledaju.
Čak je i jednostavna crno-bela slika mogla da iritira korisnika dok se postepeno pojavljuje na ekranu u bolno sporim vodoravnim linijama.
To je počelo da se menja zbog rasta brzine interneta i zbog razvoja sofisticiranih metoda za kodiranje multimedijalnih sadržaja koje su kreatori sajtova počeli da koriste.
Kada se sredinom devedesetih godina pojavio Makromedija Fleš koji je sada Adobe-ov proizvod, došlo je do velikog napretka u toj oblasti. Animacije, video sekvence i grafika su postali sofisticiraniji.
Međutim, od samog njegovog nastanka u ranim 90-im godina prošlog veka, HTML jezik nije podržavao video sadržaje sam po sebi.
To je razlog zašto je HTML5 dobio toliku podršku, naročito od strane korporacija i institucija. Najnovija verzija ovog jezika može da obavlja sve vrste dinamičkih zadataka i vizuelnih trikova. Internet danas napreduje brže nego ikada ranije.
Veliki igrači su se uključili
Programeri veb aplikacija kao što je Kevin Svini (Kevin Sweeney) koji radi na poznatom sajtu za video razmenu Vimeo sa sedištem u Njujorku, već su prihvatili nove alate koji su ugrađeni u HTML5.
“Bili smo prinuđeni da se oslanjamo na spoljašnje dodatke kao što je Adoub Fleš (Adobe Flash) ili Kvik Tajm (QuickTime) koje smo morali da ugrađujemo unutar veb stranice. Ono što će se postići primenom HTML5 je njihovo uklanjanje iz koda tako da ove stvari budu direktno podržane “, kaže on.
Jednostavno rečeno, to znači da sada postoji mnogo manje šanse da će korisnici kada posete neki sajt naići na crnu rupu u sredini strane, ili da će beskrajno dobijati ponude da “preuzmu dodatak (plug-in)”, što može da potraje nekoliko minuta dok se instalira, ali za to vreme korisnik je već kliknuo na sajt konkurencije.
Ajped Tač (iPod Touch), Ajfon a do skora i Ajped su bili posebno efikasni u stvaranju crne rupe na ekranu, jer bivši šef kompanije Epl Stiv Džobs, od početka nije dozvolio da se Fleš koristi na bilo kom od njegovih uređaja. Ovo takođe važi i za android telefone koji nemaju izvornu podršku za fleš.
Masovno širenje upotrebe ovih uređaja znači da uspešne kompanije ne mogu više da zanemaruju potrebu da konvertuju svoje sajtove u HTML5 a naročito multimedijalne sadržaje.
Mnoge kompanije ne čekaju da HTML5 specifikacije budu završene i prihvaćene tokom višegodišnjeg procesa testiranja, nego su počele da koriste rane “nezvanične” verzije koda kako bi mogle da dostave kompletne veb stranice korisnicima na svim uređajima.
Napravio sam za vas primer upotrebe HTML5 za prikazivanje video sadržaja na veb stranici. Nije potreban fleš plejer, ovaj video snimak može biti prikazan na svakom uređaju, ajpedu, android i drugim telefonima, tabletima… vidite ovde
Novi horizonti
Aron Gustafson (Aaron Gustafson), autor knjige “Adaptivni veb dizajn”, kaže da svestranost i dinamička priroda HTML5 znači da može da se koristi na nove načine u različitim okruženjima, uključujući kancelarije i kuhinje.
“Počinjemo da viđamo uređaje koji nisu standardno veb uređaji kako postaju sve više veb-aktivni”, kaže on. “Ljudi će znati šta imaju u svom frižideru tako što će njegov sadržaj da prate na monitoru svog računara. Tačped (touchpad) uređaj ugrađen u frižider slaće podatke na računar pomoću HTML5 aplikacije.”
Mnogi od poznatih guglovih “dudl” logotipa na naslovnoj strani, kao što je ova interaktivna podmornica nadahnuta delom Žila Verna, napravljeni su korišćenjem HTML5.
Gugl veoma forsira HTML5, što ne treba da nas iznenađuje jer što je veća dostupnost njihovih veb stranica i aplikacija na raznim uređajima, više reklama mogu da unovče.
Njihova stranica za pretragu je uobičajeno jednostavna, ali sada su većina “dudl” logotipova napravljeni tako da iskoriste prednosti najnovijeg koda.
Hef Haris, tehnički direktor servisa Gugl Dokumenti (Google Docs), kaže da će HTML5 iz temelja promeniti način na koji ove usluge funkcionišu.
“Jednostavan primer bi bio uzimanje priloga (attachment) sa vašeg desktopa i njegovo prevlačenje u prozor za pisanje Gmail-a. To je osnovna funkcija koju niste mogli da koristite pre pet godina, jer je veb pregledači nisu podržavali.”
HTML5 takođe predstavlja još jedan korak ka “semantičkom vebu”, veb strukturi koju je proslavio Tim Berners-Li (Tim Berners-Lee) koja je reaktivna (cross-reference) i prikazuje više izvora informacija sa interneta u realnom vremenu.
HTML5 je delimično odgovoran za rat među pretraživačima u poslednjih nekoliko godina. Deceniju pre Hroma, Fajerfoks i Safari nisu postojali dok su ažuriranja i unapređenja Internet Eksplorera bila retka. Danas se desktop i mobilni pretraživači često ažuriraju prateći pojavljivanje novih HTML5 funkcija.
Kompanije favorizuju HTML5 jer on osim navedenog može da obavlja stvari koje su ranije bile moguće samo unutar posebnih aplikacija na vebu. Ovo je posebno važno u okruženju mobilnih uređaja. Većina brendova ne vole da budu deo tuđeg ekosistema, jer onda gube kontrolu nad cenama i pretplatnicima. Časopis Fajnenšl Tajms (Financial Times) je nedavno objavio da će ugasiti svoju ajped aplikaciju posle uspeha njegove HTML5 veb stranice. To je trend koji će verovatno da se širi tokom narednih meseci.
Fleš nastavlja dalje
Kako se sve to odražava na Adoub Fleš?
Kompanija je već prestala da ga podržava na mobilnim uređajima. Deni Vinokur, generalni direktor sektora “Interaktiv Divelopment Biznis” (Interactive Development Business) u Adobe-u, kaže da budućnost fleša nije u pitanju, naročito jer zaštita autorskih prava DRM (Digital Rights Management) još uvek nije moguća u HTML5.
“Fleš omogućava da stvari poput 3D imersing igranja koje normalno radi samo na iksboksu (Xbox ) ili Plejstejšnu, mogu da funkcionišu i u veb pretraživaču”, kaže on. “To bi i HTML na kraju mogao da radi, ali moraće da pređe još dugačak put do toga. Fleš će biti pionir naprednih tehnologija poput HD filmskih sadržaja bogatih performansi koji treba da budu zaštićeni od kopiranja.”
Odlično je naravno, što se krajnji korisnici neće brinuti niti će primetiti da je internet pojačan novim izmenama koda. Ako HTML5 radi ispravno svoj posao, skoro niko izvan zajednice veb programera neće ni znati da on postoji.