Svi smo čuli za GPS i znamo da ga ima svuda oko nas; u taksi vozilima, privatnim automobilima, pa čak i na mobilnim telefonima. Svi znamo da se pomoću njega može odrediti tačna lokacija nekog predmeta ili osobe na Zemlji. Ali da li ste se ikad zapitali kako ovaj moćni sistem radi?
Global Positioning System se sastoji od tri komponente, komponente u vasioni, kontrolne komponente i korisničke komponente. Komponenta u vasioni predstavalja 24 satelita koji kruže oko Zemlje, i koji su ravnomerno raspoređeni u odnosu na Zemlju, tako da je u svakom trenutku sa svake tačke na Zemlji vidljivo minimun četiri satelita. Kontrolnu komponentu predstavlja mreža stanica za praćenje satelita koja se nalazi u SAD-u. Korisničku komponentu čine GPS prijemnici na Zemlji, koji mogu biti uključeni u druge uređaje kao što je mobilni telefon ili časovnik, ili mogu biti samostalni uređaji. Tipičan GPS prijemnik računa svoju pozicju na osnovu radio talasa koje prima od četiri ili više njemu vidljivih satelita.
Ono što je zanimljivo za Global Positioning System, jeste to da je razvijen od strane Ministarstva odbrane SAD, i da kao takav on ne predstavlja zasebnu tehnologiju. Naprotiv, istu tehnologiju koriste i drugi satelitski navigacioni sistemi, kao što su Galileo – projekat Evropske Unije, zatim Glonass – ruski sistem za globalno pozicioniranje, i Compass – sistem na teritoriji Kine za navigaciju. Ipak, GPS je je trenutno jedini potpuno funkcionalan globalni satelitski navigacioni sistem.