Deca su na računarima daleko bolja od svojih roditelja, pa i nastavnika u školi. Kao da se rađaju sa čipovima u glavi. Ako date detetu od tri – četiri godine mobilni telefon, odmah će naći igrice. Ne verujete? Pogledajte ovde primer dvoipogodišnjeg deteta.
Zašto su deca oduševljena igricama? Zato jer su tu samostalni i imaju moć, imaju sopstveni svet. Oni su tu nekako ,,glavni,, – za razvoj njihove samostalnosti, kreativnosti, samopouzdanja i identiteta važno je da se igraju.
Moje dete (rodjen je 1997.) raslo je uz kompjutere. Prvi pravi dodir sa tastaturom imao je kada mu je bilo samo dve godine. Ovo je bio jedan od uticaja na moje opredeljenje čime se danas bavim.
Mnogi od nas roditelja imaju problem jer im deca prekomerno koriste računar. Naravno, uglavnom igraju video igre u najmladjem uzrastu, a već sa 8 godina počinju da koriste društvene mreže. Ovo je posebno izraženo tokom školskih raspusta: deca provode neko vreme sa roditeljima na odmoru, ali školski raspust je mnogo duži nego roditeljski odmor i tada se pojavljuje problem: deca su najčešće na računarima čak i po ceo dan. Šta rade? Pa igraju video igre. I tako danima.
Od koliko godina dete može ili treba da počne rad na računaru? Koliko dugo dnevno ili nedeljno da ga koristi – šta sam otkrila o ovoj problematici pisaću u jednom od sledećih tekstova .
Kako je nastao KompKamp: kada je imao 9 godina, moj jedinko nije hteo da ide na more, ,,tamo nema kompjutera,, kako je rekao. Hteo je na letovanje gde može da igra omiljene igrice (jer to je tokom školske godine bilo dozvoljeno samo subotom i nedeljom po koji sat). Jedva je čekao raspust da se upusti u svet zabave na računaru.
Ogromna dilema rešena je po ideji baš tog tada 9-godišnjeg jedinka: mama, napravi ti jedan kompjuterski kamp za decu – molio je. On mi je i danas ruka vodilja u svetu video igara.
U to vreme sam radila u svojoj školi računara i naslućujem da je on zamislio letnju školu računara. Google mi je dao dalje rešenje: u USA prvi kompjuterski kampovi za decu postojali su davne 1984. godine. Te, 2007. godine i USA bilo je 7400 letnjih kampova za decu, a od toga oko 1300 kompjuterskih.
Trebalo mi je skoro 7 meseci da napišem projekat i pokažem ga Pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje. Dali su logističku podršku i KompKamp je rodjen u martu 2008. godine. Kasnije sam dobila podršku i od mnogih drugih relevantnih institucija.
Prvo i najvažnije bilo mi je šta deca da rade na računarima, kako da obogate znanje i upotrebe svoju maštu, a da se ne ugrozi njihova želja zabavom. Odlučila sam da to bude pravljenje igrica i tako spojim ono što vole i koristan rad na računaru.
I da vam kažem još jedan dobar razlog zašto biste učili kreiranje video igara, osim da ne traćite vreme na računaru samo na zabavne i manje korisne stvari: u USA i Kanadi, a znači da će tako biti i kod nas jednog dana, najtraženije profesije su upravo game dizajneri i animatori. Ujedno, to su danas i najbolje plaćeni poslovi na zapadu. Industrija video igara je jedna od najjačih. Projektovanje i proizvodnja video igara obuhvata aspekte kognitivne psihologije, kompjuterske nauke, ambijentalnog dizajna i pripovedanja …to je veoma kompleksan posao.
Dakle, moj sledeći post na Baguje.com biće i prva uputstva za korišćenje programa za Game design za decu. Da zaključim ovim: najlakše se uči ako su u paketu zabava, slika, muzika, a sve to još i u pokretu.
Vidimo se opet na Baguje.com