Prednost Wireless-a je u predelima gde ne postoje uslovi za ADSL, a složićete se da je takvih mesta u Srbiji mnogo. Bitna razlika u kvalitetu signala je u frekvenciji na kojoj radi ova tehnologija. Ako pričamo o 2,4 Ghz wireless Internetu, tu nema dileme, i mislim da je suvišno upoređivati ga sa ADSL-om. S obzirom da tu frekvenciju koriste i bežični telefoni, bluetooth i drugi wireless uređaji, neminovne su međusobne smetnje, samim tim i kvalitet bežičnog Interneta je lošiji. Što se tiče frekvencije 5 Ghz, tu je situacija znatno bolja. Oprema jeste skuplja, ali se dobija kvalitetniji Internet. Generalni problem kod wireless-a je zagušenje mreže pri korišćenju od strane više korisnika sa velikim brzinama download-a. ADSL Internet uslovljen je slobodnim portovima u centrali kao i kvalitetom kablovske infrastrukture.
Cena. Jedan od bitniijih faktora za izbor Interneta u Srbiji. Mišljenja sam da odnos cene i kvaliteta Interneta koji dobijamo nije realan. Primat u ovoj trci definitivno uzima ADSL jer je odnos cena-brzina drastično velik. Primera radi, mesec dana neograničenog Interneta brzine downloada od 4 Mbs, ADSL pretplatnici plaćaju u proseku oko 2000,00 dinara, dok za istu cenu korisnici bežičnog Interneta neretko dobijaju i duplo manju brzinu. Evidentno je da se ADSL znatno brže vodi modelom veća brzina, ne puno veća cena.
Generalno posmatrano obe tehnologije abnormalno napreduju iz dana u dan i brzine su sve veće, jedino je pitanje za koju opciju su potrebna manja novčana sredstva koja se ulažu u opremu.