Kako svaki prosečan Kinez baš i nema puno para stalno za nove telefone i bude u koraku sa tehnikom, u Kini je procvetala industrija lažnih telefona, koji nemaju baš mnogo veze sa originalom.
Razlike?
Ovi telefoni će na prvi pogled zaista izgledati kao originali, ali ako se malo bolje zagledate primetićete dosta razlika. Kopije se izrađuju od drugačijih materijala, a softver na njima uglavnom nema veze sa onim koji je na originalu. Tako na primer iPhone postaje iPfone. Od pravog iPhone-a se dosta razlikuje. Ako gledamo sa hardverske ili opipljive strane primećujemo niži nivo završne obrade. Ako softverski posmatramo dosta su različiti, iako su ikonice na ekranu identične originalu.
S obzirom na to da ovakve stvari prosečan korisnik ne može da primeti, a da bi ostali u trendu sa novim tehnologijama, korisnici u Srbiji se sve češće odlučuju za lažnjake sa kojim bi mogli da se pohvale u društvu. Prodaja je naravno dobra jer su cene mnogo niže nego cene originala, da nije dobra, ovakve telefone ne bi ni viđali. Tako u Srbiji možemo da putem nekog preprodavca, za male pare “šetamo” lažni npr. iPhone. Zanimljivo je da se redovno javljaju dual SIM telefoni, odnosno telefoni koji istovremeno mogu da rade sa dve SIM kartice, tačnije 2 telefonska broja. Mnogi to smatraju velikom uštedom, jer sa “besplatnim pozivima u mreži” možemo zaista mnogo da uštedimo a da pritom ne nosimo više telefona od jednom, pa se i zbog toga ljudi često odlučuju za lažnjake.
Takođe, ovi telefoni su poznati i po tome što obično imaju TV prijemnik,
Rok upotrebe do…
Iako sam spomenuo da se radi o lošim kopijama originala poznatih kompanija, na kojima je hardver loš, a softver još lošiji, mogu da postoje i izuzeci, tako da je vek trajanja različit.
Takođe na ovim telefonima ima svašta što samo dalekoistočne kulture mogu da zamisle. Gotovo svi imaju TV prijemnik (pa zemaljske kanale možete hvatiti sa malom dodatnom antenicom, koja se po nekad izvlači, baš kao ko kod telefona od pre 5 i više godina.), ekrane osetljive na dodir, prepoznavanje rukopisa (napisanog olovkom), govora, čitača e-knjiga i slično. Neke od ovih stvari su loše urađene, pa tako analogni TV, uskoro, kada u Srbiji bude digitalni prijem biće beskoristan, ali uživaj dok možeš. Ekrani koje koriste su loši a i takvi da ih poznate firme više ne koriste, prepoznavanje pisanja i govora je samo za engleski i još par azijskih jezika čije ime verovatno ne bih mogao da izgovorim, a softver je bagovit i često se ruši. Zaista je teško opisati koliko je ovaj proizvod loš, ali ipak, ima izuzetaka i zavisi od toga ko je pravio uređaj. Ako ste se ipak odlučili na korak da kupite lažnjaka jer je nekom vašem prijatelju odličan, najbolje je da ga pitate gde je kupio i naručite isti model.
Kako do kineskog lažnjaka?
Lično sam video da ima i u nekim prodavnicama u gradu, možete da potražite i u oglasima, ali pišem kako ga pronaći na Internetu. Možete ga poručiti sa ebay-a, ili na primer putem dealextreme.com -sajta koji je specijalizovan za jeftinu elektroniku. Takođe, ako ne želite da kupujete na stranim sajtovima postoje i preprodavci u Srbiji, pa tako npr. putem sajta kineskimobilnitelefoni.com možete da kupite lažnjaka, uz kako kažu na sajtu 3 meseca garancije, u šta ja, kao neko ko ima iskustva sa tehnikom čisto sumnjam. Sve u svemu, dobro razmislite, kao i prilikom svake kupovine preko Interneta i postupite oprezno i razumno.